Предузећа у друштвеном власништву, као и у већини локалних самоуправа у Србији тако и у општини Рашка, у протеклим деценијама запошљавала су највећи број радника и била доминантни покретач друштвено-економског развоја. Од 2000. године у Србији тече процес транзиције ког карактерише завршетак процеса приватизације чији темпо и успех зависи од објективних чиниоца (дуговања предузећа, вишак радне снаге, висок ниво потребних инвестиција, застарела технологија), али и  субјективних фактора (нетранспарентан и често друштвено неодговорно вођен процес).

Општина Рашка 80-тих година прошлог века је било место препознато по економско активности у секторима рударства и металској индустрији. Довољно је рећи да је број радника у компаније („Лола-Прогрес”, „Застава ауто делови”, „Ибарски рудници” и „Сува руда”), премашивао 2400 радника. Ради илустрације компанија Лола после поништене приватизације биће продата поступком лицитације и има 80 радника, док „Застава аутоделови” су у поступку приватизације путем аукције и имају 90 радника (у току 2007. године ово предузеће је прерадило 246 тона челика и произвело 1,4 милиона различитих металних делова за домаће и стране компаније као и делове за преко 11000 аутомобила марке „Застава”). Предузеће „Сува руда” је продата кроз стечај и производња још није покренута.  „Ибарски рудници” данас припадају систему подземне експлоатације „ЈП ПЕУ Ресавица” и налазе се на прекретници и потребом за већим инвестицијама у производњу као и већина рудника у Србији. У Радним јединицама „Јарандо”, „Ушће”, „Сепарација угља и магнетита” и „Стручне службе” је запослено укупно 530 радника од чега у производњи 401.

Треба напоменути да је заначајан број приватизација поништен и да се велики број предузећа или продаје или је продат кроз стечај. Такође за одређена предузећа податак о броју запослених треба узети сасвим условно јер се са једне стране радници само воде као запослени (многа предузећа која су продата кроз стечај годинама нису радила, а одређени број чека поновљена приватизација) а са друге стране имајући у виду завршене приватизације,  реалан број потребних радника биће вишеструко мањи.