На територији општине Рашка налази се Јошаничка Бања која  има више извора минералне воде  температуре између 62 – 78оЦ. Она спада у ред најтоплијих бања у земљи. Минералне воде Јошаничке Бање припадају групи натријум хидрокарбонатних, сумпорних хипертерми и веома се успешно користе за лечење разних обољења. Оне у себи садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Капацитет извора од 30 л воде у секунди омогућава да се ове воде користе за загревање стаклених башта, базена за купање. Прво стручно испитивање лековитости Јошаничке воде познато је од 1834. године. Те године воду су испитивали на Бечком медицинском универзитету на захтев кнеза Милоша, па је том приликом ова вода изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање. Њеним испитивањем формулисано је да лечи болести коже, назебе, костобољу, цревне болести. Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и настали су тектонским променама. Има их 13, од којих су пуноводна термалном водом њих 4. Они дају 30л вреле воде у секунди. Избијају из пукотина стена серпентина и трахита. На левој обали реке Јошанице, испод једне стране која гравитира обали, налази се главни извор који даје 7л воде у секунди, његова је температура 78,50Ц и он је једини радиоактиван и има радиоактивност од 11 Махових јединица. Нешто ниже од главног извора је други извор са температуром која се  креће од 48,80Ц до 750Ц, са протоком од око 0,4л у секунди и садржи сумпорводоник. Вода са извора “Гвоздена вода” припада групи акратопега и не сме да се користи у терапијске сврхе. Вода са извора “Топли извор” припада групи натријум хидрокарбонатних, сумпоровитих хипертерми и користи се у терапијске сврхе. За коришћење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935.г. сазидано је купатило које се и данас употребљава. Поред овог купатила је и старо турско купатило из XVII века.

Извори  у Ибарској долини су врло бројни и по укусу воде различити: кисели, сумпоровити, топли, хладни, бљутави. Велики број извора је  претворен у чесме. Неки од тих извора су  Марине воде-извор на Копаонику, источно од бившег планинарског дома “Олга Дедијер” има 0,11 Махових јединица радиоактивности и 50Ц. Крчмар вода извире на Копаонику, испод Панчићевог врха, на надморској висини 1950 м. Ова вода испушта радиоактивне честице и њена радиоактивност је 0,74 МЈ или 29,6 мм, температуре 40Ц, а минералисана је 0,44 гр/литар. Препоручује се бубрежним болесницима, регулише крвни притисак и умирујуће делује на болове. Метође лековита вода налази се на Копаонику под Сувим рудиштем, њена температура је 4oЦ и онa је радиоактивна.

Поред ове воде познате су још Хајдучка вода  код Шумарске куће на Копанику, Чопур вода у Казновићу код гробља где су пронађени и трагови римског водовода, извор Студенац у Јошаничкој Бањи и Бисер-вода која се налази у Бинићу, темепратуре 80oЦ која је увек бела као бисер. Уз Градачку реку на 2км од Муничке бање налази се још један топли извор звани “Љубивода” и користи се под именом Грабовачка бања.

Семетешко језеро се налази на западним падинама Копаоника, код Велике чукаре. Пречник му је до 50м и у њега се уливају три околна поточића. Вода из њега не отиче и модрозелене је  боје. Обала му је зарасла у шевар, а један бусен се откачио и креће се по средини језера. Дубина језера је 7м.