Министар трговине, туризма и телекомуникација у Влади Републике Србије Расим Љајић свечано ће сутра, 25.марта, у 10:30, отворити реновирано бањско купатило у Јошаничкој Бањи .
Купатило саграђено 1935.године добило је нови изглед захваљујући средствима Министарства трговине, туризма и телекомуникација и општине Рашка. Вредност инвестиције је око 15 милиона динара. 10 милиона динара обезбедило је Министарство, док су око 5 милиона динара инвестирали општина и ТСО. Урађено је комплетно реновирање ентеријера, што укључује нову водоводну, топлотну и електро мрежу, обнову базена и постављање 8 хидро-масажних када. Уз препоруку лекара, каде ће бити коришћене за физикалну терапију и лечење болести коштано-зглобног система, псоријазе и екцема, као и за друга медицински индикована обољења. Поред тога, бањско купатило ће се користити и у рекреативне сврхе.
Пре неколико дана ТСО је од Министарства трговине, туризма и телекомуникација добила додатних 15 милиона за уређење парка са отвореним базеном. Још 6 милиона динара неопходних за завршетак читавог пројекта биће обезбеђено из буџета општине Рашка.
Ново купатило у Јошаничкој Бањи је подигнуто 1935.године и представља непокретно културно добро као споменик културе. Купатило је приземна грађевина и као такво има симетричну основу, са централним делом и бочним крилима. Фасада је равна и издужена, карактерише је дубок кровни венац, атика са великим полукружним отворима. Кров је раван над централним делом, док су изнад бочних крила формиране плитке куполе. Архитектура грађевине јасно одражава његову намену. Код обликовања фасада осећа се извесни утицај касне сецесије..
Ново купатило поред архитектонских поседује и историјске и балнеолошке вредности.
Јошаничка бања има 5 извора минералних вода, који се убрајају међу најтоплије у земљи. Главни извор даје 7 литара воде у секунди и температуре је 78 степени Целзијуса. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке бање припадају групи хипертерми, садрже натијум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Могле би се успешно користити у балнеолошком третману код запаљенског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, неких врста стерилитета, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и после оперативних стања.
Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, минералну воду користили су и Римљани, а пре њих вероватно и доисторијски становници овог подручја.
Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање вршено је 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање.
Наредне 1835. године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846. године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша.
У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија“.
Сем Хердара лековитост воде су још испитивали и лекар Куниберт, Шлезингер и Шанс 1882. године, сви из Беча. Лековитост воде су испитивали и наши лекари, др. Лека и Шчербаков.
